Краљ Давид је познавао Јехову и уздао се у њега. Када су га гонили непријатељи, између осталих и краљ Саул, Давид се молио Јехови за помоћ. Када га је Јехова услишио и избавио га, Давид је узвикнуо: „Жив је Јехова!“ (Пс. 18:46). Тим речима Давид није само признао да Бог постоји. Један библијски приручник каже да је Давид тако изразио веру да је „Јехова живи Бог, који стално чини нешто за своје слуге“. Дакле, Давид је видео да му Јехова помаже и због тога је био још одлучнији да му служи и хвали га (Пс. 18:28, 29, 49). Уверење да је Јехова живи Бог помоћи ће нам да му ревно служимо. Даће нам снагу да издржимо тешкоће и мотивацију да дајемо све од себе у служби за њега. Осим тога, трудићемо се да останемо блиски са њим (w24.06 20-21 ¶3-4).

Шта можемо научити из онога што је апостол Павле написао Солуњанима? Важно је да будемо разборити када чујемо нешто што није у складу са оним што смо научили из Библије или када чујемо неку сензационалну причу. У бившем Совјетском Савезу непријатељи су подметнули браћи писмо које је изгледало као да је из нашег главног седишта. У њему се налазио подстицај да се оснује засебна, независна организација. Деловало је да је то писмо веродостојно. Али није заварало браћу која су верно служила Јехови. Они су схватили да је порука тог писма у супротности са оним што су добро знали. Данас непријатељи истине понекад користе савремену технологију у настојању да међу нама створе забуну и поделе. Зато треба да се држимо савета: „Немојте се брзо поколебати у свом просуђивању.“ Такође, треба да размислимо да ли је оно што чујемо или читамо у складу са истином из Божје Речи, коју већ добро знамо (2. Сол. 2:2; 1. Јов. 4:1; w24.07 12 ¶14-15).

Најважнија одлука коју можемо донети јесте да предамо свој живот Јехови и постанемо део његове духовне породице. Јехова би највише волео да сви људи то ураде. Жели да им буде пријатељ и да им подари вечни живот (Пон. зак. 30:19, 20; Гал. 6:7, 8). Ипак, Јехова никога не присиљава да му служи. Он свакога пушта да сам за себе доноси одлуке. Шта ако крштени Сведок прекрши Божји закон и почини озбиљан грех? Ако се не покаје, мора бити удаљен из скупштине (1. Кор. 5:13). Али и у том случају, Јехова се искрено нада да ће му се он вратити. Управо зато је и обезбедио откупнину – да на основу ње може да опрости преступнику који се каје. Наш добри Бог с пуно љубави позива преступнике да се покају (Зах. 1:3; Римљ. 2:4; Јак. 4:8; w24.08 14 ¶1-2).