ПарччахІлъиялъул хІакъалъулъ хабар № 37
Дунялалдаго тіибитіизабулеб хабар
Гьересияб диналъул ахир гіагарлъухъ буго!
▪ Щиб жо кколеб гьересияб дин?
▪ Кин гьелъул ахир бачІунеб?
▪ Кин гьелъ дур гІумру хисизабизе бугеб?
Щиб жо кколеб гьересияб дин?
Диналъе гІоло гьарулел такъсириял ишаз рахІат хвезе гьабуларебищ нужер? Аллагьасе гІибадат гъабулел гІадамал, жал ругилан абулел чагІи рагъазулъ ва терактазулъ гІахьаллъулел мехалъ, данде чІоларебищ гьелда нужер ритІухълъиялъул асар? Диниял жигар чагІазул хияналъи бихьидал, ццин бахъунаребиш нужер?
Щай кколеб дин гІиллалъун гІемерисел захІматал масъалабазул? Квешал ишазул жавабчилъи кколаро тІолабго диналде, цохІо гьересияб дин буго гІайибияб. ГІемерисел иман лъурал гІадамаз къадру — къимат ккурав ГІиса МасихІица абуна, гьересияб дин кьешаб пихъ кьолеб турараб гъветІалда релълъунилан (Матфейца 7:15—17). Кинаб хІасилха кколеб гьерисияб диналъул?
Гьересияб диналъ...
◼ ГІАХЬАЛЛЪИ ГЬАБУЛА РАГЪАЗУЛЪ ВА ПОЛИТИКАЯЛДА ГЬОРКЪОБЕ ЛЪУГЬУНА. «ТІолабго Азиялда, гьединго цогидал бакІаздаги, рухІаниял церехъабаз, нич гьечІого пайда босулеб буго жидерго мажгитазда хьадулел чагІазул диниял асараздасан», — ян бицунеб буго «Эйшауик» абураб журналалда. Цинги хадуб гьелъ хІасил гьабулеб буго: «Нилъер дунялалъул дагь-дагькун гІакълу биххулеб буго». Цо цІар арав америкаялъул динияв хІаракатчияс лъазабуна: «ВахІшиял ишал чІезаризе бокьани, террористал чІвазе ккола». Бихьулищ гьес къотІараб хІукму. «Кьвагьизаре гьел, нилъер Аллахьасул цІаралъе гІоло!» — абулеб буго гьес. Гьелъул гІаксалда, Бичасул Калам Инжилалда абулеб буго: «Дие Аллагь вокьула абулев, амма жиндирго вац рихарав чи, гьерсихъан вуго (1 Иоанница 4:20). Гьелдасанги цІикІкІун, ТІадегІанав ГІисаца хІатта абуна: «Нужерго тушбаби рокьа, нуж рокьуларезе лъикІлъи гьабе» (Лукаца 6:27). Лъалищ дуда рагъазулъ гІахьаллъуларел динал?
◼ ТІИРИТІИЗЕ ГЬАРУЛА ГЬЕРЕСИЯЛ ГІЕЛМУЯЛ. ГІемерисел диназ малълъула, инсан хун хадуб, рухІ чІаго хутІулилан. Гьеб гІелму хайиралъеги хІалтІизабун, гІемерисел диниял хъулухъчагІаз хварал чагІазул рухІалдасан дугІа цІализелъун гІарац босула. Амма Аллагьасул Калимаялъ цогидаб къагІидаялъ абулеб буго: «Мунагьал гьарулеб рухІ, гьеб хвезе буго»— ян (Иезекиилил 18:4). «ЧІагоязда лъала жал холеллъи, хваразда щибго лъаларо» (Екклесиаст 9:5). Хварал чагІи тІаде рахъине гьари — чІалгІадисеб ишлъун лъугьинаан, холареб инсанасул рухІ бугеб батани,— ян малъулеб букІана ГІиса аварагас (Иоанница 11:11—25). Дур диналъ малълъулиш, рухІ холарин?
◼ ДАНДЕ ЧІОЛЕБ ГЬЕЧІО ЖИНСИЯБ НИЗАМ БИХХИЗАБИЯЛДА. ГІемерисел улкабазда бихьиналгун регулел бихьинал ва пасатал руччаби рищулел руго рухІаниял бутІруллъун. Диниял гІалимчагІаз тІалаб гьабулеб буго хІукуматалдасан, цо жинсалъул гІадамазда гьоркьоб ригьин гьабизе изну. Ва амма, тІабигІатсури какулел диназцин, кІвар гьечІого толеб буго жидер хъулухъчагІаз балугълъичІел лъимал инжит гьари. Щибха малълъулеб бугеб Аллагьасул РагІи Инжилалъ: «Нуж къосунге. Я зиначагІазе, я бихьиналгун регулел бихьиназе... Аллагьасул ПарччахІлъи ирсалъе щвеларо» (1 Коринфазде 6:9, 10). Лъалищ дуда намус тІагІарал ишал хІехьолел динал?
Лъалищ дуда, щиб ккезе бугеб квешал ишал гьарулел диназе? ГІиса МасихІица цебеккунго лъазабун букІана: «ЛъикІаб гъотІода тІад турараб пихъ бижуларо, турараб гъотІода тІадлъикІаб пихъги бижиларо» (Матфеица 7:19). ХІакъаб жо буго, гьересияб дин кьол болъанго тІагІине букІин! Ва амма кин, кида гьеб ккезе бугеб? Гьеб суалалъе жаваб батула ахирияб Инжилалъул тІехьалда 17, 18 абилел бутІрузда.
Гьересияб дин кин ахиралде бачІунеб?
ЦебечІезабе сурат: жанаваралъул мугъалда рекІун йиго хъахІбаяй чІужу. Гьеб жанаваралъул буго анкьго бетІер ва анцІго лълъар (БукІинесеб загьирлъи 17:1—4). Щиб цебе чІезабулеб бугеб гьей хъахІбияй чІужуялъ? Гьелъ кверщел гьабулеб буго «ракъалъул ханзабазда тІад», ретІун буго билбагІараб парча, пайда босулеб буго махІгьуинаб нахул кьеккеналдаса ва гьей бечелъиялъулъ тІерхьулей йиго. Гьеб гуребги, жиндирго сихІручилъиялдалъун, гьелъ «киналго халкъал къосине гьарулел» руго (БукІинесеб загьирлъи 17:18; 18:12, 13, 23). Илагьияб ТІехьалъ кумек гьабула нилъее бичІчІизе, гьей хъахІбаяй чІужулъун кколел рукІин киналго ракьалда ругел динал. Гьелъ цебечІезабулеб буго, цохІого цо дин гуреб, киналго къадарал ишал гьарулел диналги.
ХъахІбаяй чІужу рекІараб жанавар, гІицІго пачалихъалъул хІукуматал руго (БукІинесеб загьирлъи 17:10—13). Гьересияб диналъ политикияб жанаваралулъ мугъалдаги рекІун, хІаракат бахъулеб буго гьелъул хІукмуял жиндие къваригІараб къагІидаялъ рилълъанхъизаризе.
Ва амма тІаде рештІунел руго гІажаибал хиса-басиял. Аллагьасул Каламалъ баян кьолеб буго: «АнцІго лълъаралъе ва жанаваралъе хъахІбаяй чІужу рихизе йиго, гьей талавур гьайизе йиго, гьелда тІасан ретІел бахъизе буго ва, цІадулъ юхІун, тІагІине гьайизе йиго» (БукІинесеб загьирлъи 17:16). Тохлъукьего, гьаб дуниялалъул хІукуматал, гурхІел тун, гьересияб диналда тІаде кІанцІизе руго ва гьеб тІубан тІагІинабизе буго! Лъица гьеб гьедин гьабизе тІамураб? Аллагьасул Калимаялъ баян кьолеб буго: «Бичас лъезе буго гьезул ракІазулъ пикру, жиндирго амру тІубазелъун» (БукІинесеб загьирлъи 17:17). Нилъеда бихьухъе, гьесул цІаралъе гІоло гьарурал вахІшиял ишазухъ БетІергьанаеда цебе жаваб кьезе буго гьересияб диналъ. ТІубан камилаб ритІухьлъиялда рекъон, Аллагьас жиндирго амру тІубазе гІоло хайир босизе буго гьелъул политикиял вокьулездасан.
Гьересияб диналъул къадар бикьизе нужее бокьун батІичІони, нужеца щиб гьабизе кколеб? «КъватІире лъугьа гьелда жаниса, дир халкъ»— ахІулеб буго Аллагьасул чапарас (БукІинесеб загьирлъи 18:4). Гьанже буго гьересияб диналдасан кьватІире рахъине бищун санагІатаб заман! Цинги киреха нуж инел? Гьедин батани, Аллагьсда божуларезухъищ инел? Гьезулги гьечІо букІинесеб (2 Фессалониказде 1:6—9). ХІинкъи гьечІого рахчизе бегьулеб бакІлъун лъугьуна цохІо хІакъикъияб дин. Кинха нужеда батІа гьабизе лъалеб битІараб дин?
Кин батилеб хІакъикъияб дин
Кинаб лъикІаб пихъ кьезе кколеб хІакъикъияб диналъ? (Матфейица 7:17).
ХІакъикъияб диналъ...
◼ БИХЬИЗАБУЛА РОКЬИ. Аллагьасе мутІигІал лагъзал гьаб «дунялалъул гІадамазда релълъарал гьечІо». Гьезда гьоркьор гьечІо рассабазул ва миллатиял гІорхъаби, гьединго гьез цоцазде рокьи загьир гьабула (Иоанница 13:35; 17:16; Чапарзабазул ишал 10:34, 35). Цогидал гІадамал чІвачІого рукІине гІоло, гьел хІадурал руго жиндирго гІумроялдаса ратІалъизе (1 Иоанница 3:16).
◼ АЛЛАГЬАСУЛ КАЛАМАЛДА БОЖИ ЛЪОЛА. ХІакъикъияб диналъ малълъуларо гІадамазул гІадатал. Гьелъул аслулъун буго Аллагьасул Калам — Таврат, Забур, Инжил. (Матфейица 15:6, 9). Щай? Щай гурелъул, «киналго Илагьиял ТІахьал Аллагьасул къудраталдалъун хъварал руго ва пайдаял руго лъай щвеялъе, гІайиб къватІибчІвазабиялъе, нилъер гІунгутІаби ритІизариялъе» (2 Тимофейихъе 3:16)
◼ ХЪИЗАНАЛ ЩУЛА ГЬАРУЛА, ГІАДАМАЗУЛ ГІАМАЛ–ХАСИЯТ БИТІИЗАБУЛА. ХІакъикъияб диналъ малълъула «жалго жидеего рокьулеб гІадин, росазе лъудби рокьизе», лъудбузе кумек гьабула «росазул гъваридго хІурмат гьабизе» ругьунлъизе, лъималазда — «эбел-инсуе мутІигІ рукІине» (Эфесазе 5:28, 33; 6:1). Гьеб диналъул бутІруз лъикІаб мисал бихьизабизе ккола киналго ишазулъ (1 Тимофеийхъе 3:1—10).
Бугищ цониги дин гьел тІолабал рилълъанхъизарулеб? Цо, 2001 соналъ къватІибе биччараб тІехьалда хъван буго: «Иеговал НугІзал гІадин, киналго гІадамал гьел тІалабазда рекъон, хьвадулел рукІаралани, дунялалда букІинароан тІубарал халкъал тІагІинарулеб политика» (Holocaust Politics).
235 улкаялда ва ракьалда Иеговал НугІзаз Аллагьасул аманатал гІадамазе загьир гьарула ва гьеб гуребги, гьез тІубазабула кинабго Илагьияб ТІехьалда хъварабщинаб. Аллагьасул амру битІун тІубазабизе ва гьесие бокьухъе сужда гьабизе бокьун батани, нужее лъикІаб букІинаан, Иеговал НугІзал цІехезе. Гьез бицина, кин Аллагь разияб къагІидалъ дин гьабизе кколеб. Гьанже буго гьеб гьабизе санагІатаб заман. Халат бахъинабуге. Гьересияб диналъул ахир аскІоб щун буго! (Софониял 2:2, 3).
Нужее цІикІкІун лъазе бокьун батани, Иеговал НугІзаз бицунеб Таврат, Забур, Инжил абулел тІахьаздасан хабар, хъвай, цояб гъоркь рехсараб адресалда рекъон.
□ Дие бокьун буго битІун, бачІине «Щиб тІалаб гьабулеб Аллагьас?» абураб гьитІинаб тІехь ............... мацІалда
□ Дие бокьун буго мухь гьечІого Аллагьасул Калам: Таврат, Забур, Инжил лъазабизе.
[Вставка, страница 3]
Гьересияб диналъул кверщаликь руго «дунялалъул ханзаби»
[Вставка, страница 3]
«КъватІире лъугьа гьелда жаниса, дир халкъ»