1. Samuelova

18 Kad je David završio razgovor sa Šaulom, duša Jonatanova+ vezala se+ za dušu Davidovu i Jonatan ga je zavolio kao svoju dušu.+ 2 Onoga dana Šaul ga je uzeo k sebi i nije mu dao da se vrati kući oca svojega.+ 3 Jonatan je sklopio savez s Davidom+ jer ga je ljubio kao svoju dušu.+ 4 I Jonatan je skinuo ogrtač što ga je nosio i dao ga Davidu, a tako i odoru svoju, čak i svoj mač, luk i pojas. 5 I David je odlazio u vojne pohode. Kamo bi ga god Šaul poslao, on je postupao razborito+ tako da ga je Šaul postavio nad ratnicima svojim.+ To je bilo po volji svemu narodu i svim slugama Šaulovim.

6 Za vrijeme njihova povratka, kad se David vraćao pobivši Filistejce, izašle su žene iz svih gradova Izraelovih da pjesmom+ i plesom dočekaju kralja Šaula, radosno kličući+ uz zvuke defa+ i psaltira. 7 Žene što su slavile pobjedu pjesmom su odgovarale jedna drugoj:

8 A Šaul se veoma razgnjevio,+ jer mu ta pjesma nije bila po volji. I rekao je: “Davidu su dale desetke tisuća, a meni su dale samo tisuće. Još mu samo treba kraljevstvo dati!”+ 9 Od toga je dana Šaul nepovjerljivo gledao na Davida.+

10 Sutradan+ je Bog dopustio da Šaula obuzme zlovolja,*+ pa se ovaj počeo neobično ponašati u kući — kao da je pao u proročki zanos.+ David je dotle svirao harfu+ kao i prije, a Šaul je u ruci imao koplje.+ 11 I Šaul je bacio koplje,+ govoreći u sebi: “Pribit ću Davida uza zid!”+ Ali David mu se dvaput izmaknuo.+ 12 I Šaul se počeo bojati+ Davida, jer je Jehova bio s njim,+ a od Šaula je bio odstupio.+ 13 Zato ga je Šaul uklonio iz svoje blizine+ i postavio ga za tisućnika. Tako je David vodio narod u vojne pohode.+ 14 I postupao je razborito+ na svim putevima svojim i Jehova je bio s njim.+ 15 A Šaul je vidio da on postupa vrlo razborito+ i zato ga se bojao. 16 Ali sav Izrael i Juda voljeli su Davida, jer ih je vodio u vojne pohode.

17 Naposljetku je Šaul rekao Davidu: “Evo, najstariju kćer svoju Merabu+ dat ću ti za ženu!+ Samo mi budi hrabar i vodi ratove Jehovine!”+ Ali Šaul je rekao u sebi: “Neka se ne digne na njega moja ruka, nego ruka filistejska neka se digne na njega!”+ 18 A David je odvratio Šaulu: “Tko sam ja i tko je rod moj, dom oca mojega u Izraelu, da budem zet kraljev?”+ 19 Ali kad je Merabu, kćer Šaulovu, trebalo dati Davidu, dali su je za ženu Adrielu+ Meholjaninu.+

20 A Mikala,+ kći Šaulova, bila je zaljubljena u Davida. Kad su to javili Šaulu, bilo mu je po volji. 21 I Šaul je pomislio: “Dat ću mu je da mu bude zamka+ i da se ruka filistejska digne na njega.” Tako je Šaul rekao Davidu: “Danas ćeš mi postati zet s drugom.” 22 Tada je Šaul zapovjedio slugama svojim: “Razgovarajte s Davidom povjerljivo i recite mu: ‘Gle, drag si kralju i svi te sluge njegovi vole. Zato budi sada zet kraljev!’” 23 I sluge Šaulovi prenijeli su te riječi Davidu, ali David je rekao: “Mislite li da je lako postati zet kraljev? Ja sam samo siromah+ i mali čovjek!”+ 24 Tada su sluge obavijestili Šaula: “Ovako je rekao David.”

25 A Šaul je odvratio: “Ovako recite Davidu: ‘Kralj ne želi novac za nevjestu,+ nego stotinu obrezaka+ filistejskih, da se osveti+ kralj neprijateljima svojim.’” Šaul je naime mislio da će David poginuti od ruke filistejske. 26 Kad su sluge javili Davidu te riječi, Davidu je bilo po volji da postane zet+ kraljev. I još prije određenog roka, 27 David se sa svojim ljudima spremio te otišao i pobio+ Filistejcima dvije stotine ljudi. I David je donio obreske njihove+ i predao ih kralju na broj, da bi postao zet kraljev. Tada mu je Šaul dao za ženu kćer svoju Mikalu.+ 28 I Šaul je shvatio da je Jehova s Davidom.+ A Mikala, kći Šaulova, voljela je Davida.+ 29 I Šaul se sve više bojao Davida i otada pa do kraja svog života bio mu je neprijatelj.+

30 Kad bi knezovi+ filistejski odlazili u vojne pohode, David bi svaki put postupio razboritije+ od svih slugu Šaulovih. I ime je njegovo postalo vrlo slavno.+