Brojevi

11 I narod se stao tužiti pred Jehovom kako mu je teško.+ Kad je Jehova to čuo, raspalio se njegov gnjev. Vatra od Jehove planula je na njih te proždrla neke na rubnim dijelovima tabora.+ 2 A narod je povikao k Mojsiju te se on usrdno pomolio Jehovi+ i vatra se ugasila. 3 Ono je mjesto dobilo ime Tabera,*+ jer je ondje na njih planula vatra od Jehove.

4 Mnoštvo drugih ljudi+ što je bilo među njima stalo je sebično žudjeti za jelom,+ pa su i sinovi Izraelovi opet stali plakati, govoreći: “Tko će nam dati da jedemo mesa?+ 5 Dobro se sjećamo riba što smo ih badava jeli u Egiptu,+ i krastavaca, lubenica, poriluka, luka i češnjaka! 6 A sada nam je duša usahnula. Pred očima našim nema ničega osim mane.”+

7 A mana+ je bila poput sjemena korijandra,+ a izgledom je bila nalik na smolu bdelija.+ 8 Narod je išao naokolo, skupljao je+ i mljeo u ručnim mlinovima ili tucao u mužaru, kuhao u loncu+ ili od nje pravio pogače. Okus joj je bio kao okus slatkog kolača pripravljenog s uljem.+ 9 Kad bi se noću spuštala rosa po taboru, s njom bi se spuštala i mana.+

10 Mojsije je čuo kako narod plače u svojim obiteljima, svatko na ulazu u svoj šator. I Jehovin se gnjev silno raspalio,+ a i u Mojsijevim je očima sve to bilo zlo.+ 11 Tada je Mojsije rekao Jehovi: “Zašto nanosiš zlo sluzi svojemu? Zašto nisam našao milost u očima tvojim, nego si na mene stavio teret svega ovog naroda?+ 12 Jesam li ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, pa da mi kažeš: ‘Nosi ih u njedrima svojim,+ kao što hranitelj nosi dojenče’,+ u zemlju koju si pod zakletvom obećao njihovim praocima?+ 13 Odakle mi meso da ga dam svemu ovom narodu? Jer plaču preda mnom, govoreći: ‘Daj nam mesa da jedemo!’ 14 Ja sâm ne mogu nositi sav ovaj narod, jer je pretežak za mene.+ 15 Ako ćeš tako postupati sa mnom, molim te, radije me ubij+ ako sam našao milost u očima tvojim, da više ne gledam svoju nevolju.”

16 A Jehova je rekao Mojsiju: “Skupi mi sedamdeset muževa između starješina Izraelovih,+ za koje znaš da su starješine naroda i njegovi upravitelji.+ Dovedi ih k šatoru sastanka pa neka ondje stanu s tobom. 17 Ja ću sići+ i ondje s tobom govoriti.+ Uzet ću nešto duha+ što je na tebi i stavit ću ga na njih pa će oni s tobom nositi teret naroda da ga ne nosiš sam.+ 18 A narodu kaži: ‘Posvetite se za sutra+ jer ćete jesti mesa, zato što ste plakali pred Jehovom,+ govoreći: “Tko će nam dati da jedemo mesa? Jer nam je dobro bilo u Egiptu.”+ Jehova će vam zato dati mesa i jest ćete ga.+ 19 Nećete ga jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana, 20 nego cijelih mjesec dana, dok vam ne izbije na nosnice i ne ogadi vam se,+ jer ste odbacili Jehovu, koji je među vama, i plakali ste pred njim, govoreći: “Zašto smo uopće izašli iz Egipta?”’”+

21 A Mojsije je odvratio: “Naroda među kojim se nalazim ima šest stotina tisuća+ pješaka, a ti kažeš: ‘Mesa ću im dati i jest će ga mjesec dana’! 22 Hoće li im se naklati sitne i krupne stoke da im bude dosta?+ Ili će im se pohvatati sve ribe iz mora da im bude dosta?”

23 Nato je Jehova rekao Mojsiju: “Zar je ruka Jehovina postala prekratka?+ Sada ćeš vidjeti hoće li se dogoditi što sam rekao ili neće.”+

24 Potom je Mojsije izašao i kazao narodu riječi Jehovine. Skupio je sedamdeset muževa između starješina narodnih i postavio ih oko šatora.+ 25 I Jehova je sišao u oblaku+ i govorio je s njim+ te je uzeo nešto duha+ što je bio na njemu i stavio ga na svakoga od sedamdesetorice starješina. I čim je duh sišao na njih, stali su se ponašati neobično — kao proroci kad padnu u proročki zanos. Ali to se više nikad nije ponovilo.+

26 A dvojica su ostala u taboru. Jednome je ime bilo Eldad, a drugome Medad. I duh je sišao na njih, jer su i oni bili među popisanima, ali nisu došli k šatoru, nego su se u taboru stali ponašati neobično — kao proroci kad padnu u proročki zanos. 27 Neki je mladić otrčao i javio Mojsiju: “Eldad i Medad ponašaju se u taboru kao proroci!” 28 Nato je Jošua, sin Nunov, koji je bio sluga+ Mojsijev od svoje mladosti, rekao: “Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!”+ 29 A Mojsije mu je odvratio: “Zar si ljubomoran zbog mene? Nemoj biti! Volio bih da svi među Jehovinim narodom budu proroci, jer bi tada Jehova stavio svoj duh na njih!”+ 30 Potom se Mojsije vratio u tabor zajedno sa starješinama Izraelovim.

31 I podigao se vjetar+ od Jehove koji je nanio prepelice od mora+ i razasuo ih nad taborom, na dan hoda s jedne strane i na dan hoda s druge strane, oko cijelog tabora, na dva lakta* iznad zemlje. 32 Narod je ustao te je cijeli taj dan, cijelu noć i cijeli sutrašnji dan skupljao prepelice. Onaj tko je skupio najmanje skupio je deset homera.*+ I razastrli su ih oko cijelog tabora. 33 Još im je meso bilo među zubima,+ nisu ga ni prožvakali, kad se Jehovin gnjev raspalio+ na narod. Jehova je udario narod vrlo velikim pomorom.+

34 To je mjesto dobilo ime Kibrot-Hataava,*+ jer su ondje pokopali narod koji je sebično žudio za jelom.+ 35 Iz Kibrot-Hataave narod je krenuo prema Haserotu. U Haserotu su i ostali.+